Na skali morala i vlasti, lobisti u svetskim vladama se verovatno nalaze negde između svetskih lidera i onih ljudi koji prodaju proteinske suplemente na internetu: svi su oni podmitljivi oportunisti koji zahtevaju da „platiš da bi mogao da učestvuješ u igri“, bezobzirne političke životinje koje će učiniti ili reći bilo šta samo da bi pobedili. Barem je to ono što većina njih iskusi, a filmovi kao što je „Miss Sloane“ govore tome u prilog. Glavni lik glumice Jessice Chastain ne deluje kao uzor osobe koju upoznajemo, a koja predstavlja elegantnu ajkulu iz D.C.-ja sa crvenim karminom i u štiklama (samo da bi vam bolje zabila nož u leđa), i koja se nikada nije susrela sa sumnjivim despotima ili lažnim porezima za robu široke potrošnje koje nije mogla da spinuje.

Ipak, ona očigledno povlači jednu etičku liniju u pesku, rizikujući tako čitavu svoju karijeru u jednoj od prvih scena u kojoj ismeva ponudu jednog od moćnih proizvođača oružja koja je usmerena ka NRA agendi koja je u „većoj meri“ namenjena ženama. Umesto da podrži tu agendu, ona daje otkaz u firmi za koju u tom trenutku radi i počinje da radi za opoziciju – grupu koju čine daleko manje bogati idealisti a koju je sastavio dobar čovek sa neverovatnim imenom koje se može naći samo u crtaćima - Rodolfo Schmidt (Mark Strong). Da li Rodolfo treba da veruje da je Sloaneova iznenada razvila savest, ili je njen očigledni zaokret od 180 stepeni ka altruizmu samo još jedan vid prevare? Ako rezultati budu isti, da li je to uopšte bitno?

Mi smo već prolazili kroz ovakvu kinematografsku teritoriju – sobe za konferenciju, sudska veća i odeljenja na kojima se stvaraju zakonodavni akti – i to mnogo puta ranije i u mnogo većem broju varijanti. Očigledno je da je scenarista Jonathan Perera, kome je ovo prvi put da piše scenario, morao da se pozabavi prilično ozbiljnim slučajem po imenu Sorkins, iako je njegovo viđenje iskričavog dijaloga generalno ne podseća mnogo na „The West Wing“. (Ima mnogo empatičnih konsonanti i pomahnitalog vikanja preko telefona.)

Međutim, Chastainova se u potpunosti posvetila svom liku bezobzirne šefice čak iako samo posredno saznajemo zašto je možda izabrala tako usamljen, najamnički život. Reditelj John Madden („Shakespeare in Love“), koji je veteran filmske indutrije, povlači pametne poteze skrećući malo od svoje glumačke ekipe, uključujući Gugu Mbatha-Raw kao ranjivog člana tima, koja ima ožiljke zadobijene u školskoj pucnjavi, Jakea Laceya kao muškarca za poslovnu pratnju (eskort muškarca) kojeg Sloaneova plaća za seks bez obaveza, i Allison Pill kao svoju buduću štićenicu koja je stalno na oprezu. On takođe seje sasvim dovoljno sumnje u Sloanine motive tako da kraj dolazi kao sam kraj dolazi kao pravi udarac – serija zaokreta u poslednjim trenucima koji su toliko radosni i meki da skoro da i nije potrebno njihovo detaljnije ispitivanje sve dotle dok ostaju verni njenom omiljenom sloganu: „Radi se o tome da ih iznenadite. I da oni ne iznenade vas.“

Miss Sloane (2016)

Miss Sloane (2016)


Izvor: prolog.rs

Miss Sloane (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...