Koliko je anoniman režiser ovog filma, govori i činjenica da kada na Guglu pretražite pojam “Billy O'Brien”, kao prvi rezultat dobijate mladog golmana Mančester Sitija koji još nije stao međ' stative. Ta njegova anonimnost proizilazi iz činjenice da je Irac i da ne snima filmove pod okriljem holivudske produkcije, što ga udaljava od publike naviknute na komercijalu. I Am Not a Serial Killer je upravo nekomercijalan film koji je pravljen za ostrvsku publiku (Velika Britanija), jer holivudski fanataci prosto ne mogu podneti nešto što je drugačije. Da stvar bude još gora, film je sniman po knjizi američkog pisca Dana Wellsa, zbog čega pri samom začeću biva osuđen na drvlje i kamenje. To donekle i razumem, jer film u 98% slučajeva biva lošiji od knjige, međutim, ne razumem zašto su američki kritičari toliko ogorčeni na ovaj film, da mu svi redom lepe najponiznije kritike. Čitao sam nekoliko recenzija i svi su samo češljali po manama, niko da pohvali dobre karakteristike koje ovaj film poseduje.

Radnja je isprva vrlo jednostavna i prati mladog sociopatu Johna, koji je fasciniran serijskim ubicama i koji pomaže majci i tetki u porodičnoj mrtvačnici. Momak je zapravo opasni psihopata sa ubilačkim tendecijama i plaši ga se većina stanovnika (američkog) gradića u kome živi. Upravo taj gradić, postao je meta paranormalnog serijskog ubice koji kasapi nedužne građane i na bizaran način vrši egzekuciju. John će pokušati da uđe u trag ovog manijaka i tako pomogne svom okruženju, ali moraće da suzbije i unutrašnje demone koji ga prožidu i teraju na krvavu vodenicu.

I Am Not a Serial Killer (2016)

Prva stvar koja me je učinila zadovoljnim jeste mračna pozadina filma, tmurnost, umrtvljeni ritam koji nagoveštava da ovaj mali grad ima velike probleme kojima nema kraja. Isprva, ubica je ovde misteriozni, natprirodni gad, koji, rekli bi građani, ne bira žrtve, no posle saznajemo da je on izuzetno probirljive sorte i da ta zlodela čini kako bi udovoljio svojoj gladnoj sujeti. Dakle, mi do jednog momenta ne znamo ko je ubica, ali naš glavni lik, John, uspeva da uklaviri ko to uznemirava njegov gradić, ali tu njegov inspektorski duh ne jenjava, jer mladića koji je fasciniran ubicama (i koji sam može da postane isto) sada interesuje šta su motivi čoveka sa natprirodnim sposobnostima.

Kada John krene sa konstantnim bdenjem, nadzorom i praćenjem ubice, tada isplivava onaj mračni ton filma koji ostaje do samog kraja, međutim, ponekad ume i te kako da zabrlja lošim, nepromišljenim i krajnje nerezonskim potezima likova, koji nisu nafilovani klišeima, ali imaju svoje slabosti. Opasku imam i na račun policajaca, koji su ovde smešni... Ubica hara gradićem, a ulice puste, nigde organa reda, nigde nekoga ko će pokušati da uđe u trag ubici, osim, naravno, sirotog Johna. Čak i kada policiju vidimo na delu, to više liči na intervenciju skidanja mačke sa drveta, nego na jednu ozbiljnu akciju u kojoj treba da „ulove“ krvoloka. Ne dopada mi se ni ideja da John radi u mrtvačnici, a ima ubilačke tendencije, pa logično je da se njegov poremaćaj hrani dodatnim poduhvatima u koje su uključeni leševi i krv.

I Am Not a Serial Killer (2016)

Neću navesti kao manu to što posmatramo isključivo Johna kao figuru koja traži ubicu, jer on je najkompententniji od svih nenadležnih lica, jer ima u sebi tog demona koji prepoznaje srodnu dušu. Neću kao manu navesti ni to što mladić ne obaveštava ni policiju, ni majku, ni bilo koga o tome da već nekoliko puta gleda prizore u kojima ubica svoje žrtve lišava života, a onda im vadi organe i seče ekstremitete. To je prosto sastavni deo psihičkog poremećaja, jer John nekada sebe stavlja na poziciju ubice i razmišlja kako bi bilo da se sve ovo njemu dešava. Max Records, mladi glumac koji je u ovom filmu tumačio lik Johna, odradio je korektan glumački posao, međutim, da nije njegove duge, masne kose, blednunjavog i koščatog lica i hippy stajlinga, sve ovo bi bilo za zaborav. Iako je Max Records bio glavni lik koga pratimo tokom celog filma, vremešni Christopher Lloyd je zapravo ovde najveći majstor glume i čovek koji je na mene ostavio upečatljiviji utisak od pomenutog momka. Lloyd je prosto prekaljen glumac i čovek bukvalno zna u kojoj sekundi treba da udahne ili izdahne, jednostavno "deda" zna znanje.

Epilog i saznanje motiva ubice možemo posmatrati iz više uglova, ne zato što je dvosmisleno, već prosto je sve otvoreno i možemo sami da ubacujemo svoje maštarije.

Autor:Milan Tica (Helly Cherry)

I Am Not a Serial Killer (2016)

I Am Not a Serial Killer (2016)


Izvor: prolog.rs

I Am Not a Serial Killer (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...