Ukoliko želite da vidite prelep i neverovatan spektakl u vidu bioskopske publike koja lije suze na kraju zombi filma, „Train to Busan“ je ono što želite da vidite. Iako film Sang-ho Yeona nije ništa posebno niti radikalno doneo u žanr, kao što je to pokušao film Dannyja Boylea „28 Days Later“, on je ipak uspeo da praznu priču smesti u potpuno humani (i prihvatljivi) ljudski kontekst, dok istovremeno stvara masovni zombi haos i često skoro nepodnošljive izlive tenzije i neizvesnosti.

Slično mnoštvu filmova koji još uvek uspevaju da iznedre neke sveže teme unutar mitova o vampirima, zombi folklor počinje da pokazuje pravu dugovečnost kako na malim, tako i na velikim ekranima, što duguje superiornim naporima kao što je ovaj. Nepristrasni biznismen Seok-woo (Gong Yoo) nerado pristaje da svoju ćerkicu pošalje njenoj majci (a njegovoj bivšoj ženi) putem korejske železnice iz Seula. Međutim, nešto veoma loše i uznemirujuće obuzima spoljni svet, što Su-an i uočava u trenutku kada njen voz napusti stanicu.

Uzavreli novinski izveštaji upozoravaju putnike da je izbila opasna pandemija, pa se Seok-woo i njegova ćerka ubrzo nalaze u situaciji u kojoj moraju da brane od hordi zombija koje (na trenutke, bukvalno) nadiru kroz delove voza ka ostatku smelih, preživelih putnika, među kojima se takođe nalazi i trudni par, školski bejzbol tim, dve starice – sestre, i nervozni beskućnik. Istina je da „Train to Busan“ i nije baš originalan film. Prikazani su brojni arhetipovi koje smo i ranije videli u sličnim apokaliptičnim situacijama, ali su reditelj Yeon i njegov scenarista Park zainteresovani za istraživanje nekih tema izvan uobičajenih krvavih pokolja i lista žrtava.

Train to Busan (Busanhaeng) (2016)

Kako se ovo putovanje odvija, film se dotiče elemenata klasnog rata i mentaliteta opsade, pa nedostatak empatije i nepoverenje među preživelima predstavljaju jednako teške prepreke koje treba izbeći, baš kao što su i neželjeni gosti u vozu. Kroz sve ovo, autori filma nikada ne štede na akciji i žestokim napadima zombija (jedna posebna scena tuče, u kojoj su putnici primorani da se privremeno iskrcaju, će vas posebno prikovati za stolicu). Ovi trenuci su znatno efikasniji od bilo čega u „World War Z“, i postižu se sa neuporedivo nižim budžetom.

Prikaz pantomime glavnog negativca u filmu (čije sve očajnije akcije ponekada nenamerno učine da sve to izgleda smešno) je pomalo frustrirajuć, ali i to je zanemarljivo u inače uzbudljivoj i mučnoj vožnji koja divljački izjeda svoju State-side konkurenciju. Pritom, ovaj film je odličan kako u emotivnom, tako i u dramskom smislu. Nadamo se da će nas Holivud u potpunosti iznenaditi neizbežnim rimejkom ovog filma, ali do tada, „Train to Busan“ je najbolje što ove godine možete pogledati kada govorimo o žanru zombi filmova.

Train to Busan (Busanhaeng) (2016)

Train to Busan (Busanhaeng) (2016)


Izvor: prolog.rs

Train to Busan (Busanhaeng) (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...