Za nastavak horor filma koji je izgrađen oko temelja žanrovskih trendova, „Ouija: Origin of Evil“ ima daleko više smešno-jezive zabave koju gledaoci mogu očekivati. Ovaj prethodnik filma iz 2014. godine ima retro pristup koji je „The Conjuring“ franšizu učinio toliko privlačnom, a pritom je postavlja na vrhu klasičnih priča o devojčicama koje su zaposeli demoni. Rezultat nije toliko originalan, ali poseduje dovoljno stilizovanih uzbudljivih i jezivih trenutaka da ćete možda čak i dva puta razmilisti o tome da li ćete provesti veče sa Ouija tablom.

Ovaj film je već treći horor ko-scenariste/režisers Mikea Flanagana koji je izašao ove godine, nakon filmova „Hush“ i „Before I Wake“, te se oslanja na osećanja koja budi okruženje iz 1967. godine, i to sve do uvodnog dizajna naslova ovog filma, koji nam dolazi u jarko žutoj boji i podseća na čuvenu kutiju ove igre. Međutim, ovaj film ne govori o samoj igri – on je samo stvar koja nas vodi do prave priče o opsednutosti demonskim duhom.

Svaki dobar film o egzorcizmu ima nekoliko ključnih elemenata, a „Ouija: Origin of Evil“ je film koji je zaista izvanredan u tom smislu. Počnimo samo od predivne devojčice, koja je tim pre više zastrašujuća kada krene da teroriše svoju porodicu, izbacujući đavolske bajalice iz sebe i penjući se po zidovima. Lulu Wilson igra savršenu plavu lutkicu po imenu Doris, koja ubrzo postaje previše bliska sa duhom po imenu Marcus zahvaljujući Ouija tabli. Budite uvereni da ona ima samohranu majku (Elizabeth Reaser kao Alice) koja je jednostavno isuviše premorena od posla i rasejana da bi primetila da je njeno dete zaposeo demon. Još bolje je što je ona udovica i proročica, i što je otvorena u pogledu ideje o kanalisanju duhova. Nemojte zaboraviti na zgodnog katoličkog sveštenika (Henry Thomas kao Otac Tom) koji će identifikovati i pokušati da osujeti ovo zaposedanje. Formula je stara isto koliko i „The Exorcist“, koje se „Ouija“ verno pridržava.

Dodatni element koji se ovde javlja jeste starija sestra Lina (Annalise Basso), koja je skeptična u pogledu natprirodnih događaja, ali je ujedno i osoba koja je najbliža Doris i koja zaista može da vidi šta se događa.

„Ouija: Origin of Evil“ se dosta oslanja na atmosferu i mit u pogledu straha koji izaziva kod gledalaca. Strah dolazi od Doris i njenog zastrašujućeg ponašanja, a manje od akcije ili specijalnih efekata. Performans Wilsonove kreće se na relaciji slatkog i jezivog, i ona u potpunosti uspeva da ga izvede.

Ouija Origin of Evil (2016)

Ouija Origin of Evil (2016)


Izvor: prolog.rs

Ouija Origin of Evil (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...