Tom Hanks se budi u bolnici u Firenci i shvata da se nalazi usred stručno montiranog trilera Dana Browna po imenu Inferno, koji predstavlja neku vrstu renesansne filmske hrane za dušu Briana Grazera/Rona Howarda. Dok amnezija, paranoja, Dante i bolest krče svoj put kroz ovaj dvočasovni film, Inferno se ni u jednom trenutku ne nalazi u opasnosti: spretne ruke svih, počevši od Grazera i Howarda preko scenariste Davida Koeppa, Hanksa i prijatnog niza međunarodnih glumaca od Omara Syja do Sidse Babett Knudsen, Irrfna Khana i mlade Felicity Jones, kreću se ubrzano oko italijanskih spomenika ne bi li gledaoce prikovali u njihova sedišta.

Religija je kao tema isčezla iz filmova i serija, na osnovu nje je The Da Vinci Code sa istom ovom postavkom pre deset godina zaradio $750 miliona dolara širom sveta; međutim, ta cifra je pala na $485 miliona dolara za nastavak Angels And Demons iz 2009. godine. Ono što je ostalo su tragovi zapleta ovog trilera, u kojem ludi milijarder (Ben Foster) kreće da ubije pola sveta smrtonosnim virusom. Možda dva sata deluje preterano za tako rutinski scenario, ali Brown/Koepp/Howard podižu gustu dimnu zavesu dok Hanks juri po muzejima u Firenci, Veneciji i Istanbulu pokušavajući da dešifruje nepotrebno – ali zadovljavajuće – zamršen trag koji ovaj ludak ostavlja za sobom.

Glumačka postavka ovog filma pažljivo je kalibrisana kako bi se uklopila sa izvanrednim umetničkim delima oslikanim na prozorima (Dante! Botticelli!) i privukla, kako mladu tako i staru, sofisticiranu međunarodnu publiku – verovatno uz izuzetak Italije, kojoj se ne odaje poštovanje u pogledu njene uloge čuvara svog sopstvenog umetničkog nasleđa.

Inferno (2016)

Hanks, na kojeg se uvek možemo osloniti, a koji sada puni 60 godina, preuzima ulogu profesora sa Harvarda a ujedno i međunarodno priznatog simbologa Dr Roberta Langdona u filmu Inferno. Ispravno je reći da on manje vremena provodi trčeći u ovom trileru, ali u svim drugim aspektima, u deceniji koja je usledila nakon The Da Vinci Code ovaj glumac imao je veoma lep tretman. Pored toga što mu je partner Jones, genijalni doktor hitne pomoći koji radi u Firenci, pa zajedno idu u potragu za tragovima, Hanks ima i pozadinsku priču sa Knudsenovom, igrajući šefa WHO radne grupe koja juri za manijakalnim milionerom, dok je Sy Francea Omara njen partner. Ovu glumačku postavku zaokružuje Irrfan Khan, koji maksimalno koristi svoje kasno pojvljivanje u ulozi direktora iz senke jedne bezbednosne kompanije za obezbeđenje.

Inferno (2016)

Howard i Grazer (ovo se pripisuje „A Brian Grazer production“) znaju kako da počnu film; dok nas Foster, koji igra Bertranda Zorbista, provlači kroz svoju priču u efikasnoj sceni kojom ovaj film započinje, pretučeni Langdon se budi u bolničkom krevetu, u kojem boluje od uslovno rečeno raskošnih i teških apokaliptičnih halucinacija. Iz toga proizilazi da on ponovo zamišlja Danteov Inferno (prim. prev. Danteov Pakao), kako ga je prikazao Botticelli, a on se nalazi u Firenci, gde sa Duoma doziva nekoga sa svog prozora. Glasovi koji šapuću u pozadini predlažu da bi trebalo da „traži i naći će“, a da je „čovečanstvo boest – Inferno je ubica“. Uskoro dolaze i korumpirani karabinjeri (Ana Ularu), koji u stilu Terminatora koračaju koridorom, i počinje potera - širom Firence i, na posletku, oko spomenika i mesta svetske baštine oštećene zubom vremena u Veneciji i Istanbulu.

Zasluge koje produkcija ovde ima zaista su besprekorne; iako je film koristio i Budimpeštu za određene dublerske snimke scena, u samom filmu postoji divan spoj „pravih“ i izrežiranih scena koji je skoro toliko neprimetan za današnje blokbastere. Dizajner Peter Wenham nam je dao uvid u svet koji zavodi gledaoce tokom celog filma i tera ih da ga slepo prihvate, koristeći CG tehnologije u scenama snova. Hans Zimmer takođe briljira, pa smo svedoci određenih dobrih ranih radova u pogledu obrade zvuka, naročito u bolnici kada se Langdon budi sa prilično selektivnom amnezijom.

Inferno (2016)

Ono što nije u potpunosti robustno jeste zaplet filma Inferno; sa dosta crvenih zmajeva, lažnih napada i zaokreta tokom filma, vera se ne onemogućava toliko koliko se daje pod prisilom. Koepp je uspeo u pogledu oštre adaptacije, iako neki od dijaloga mogu delovati veoma isforsirano, naročito kada se radi o okruženjima vezanim za rešavanje zagonetki iz tragova. Ipak, Howard konstantno održava pažnju gledalaca, Felicity Jones predstavlja vrlo zanimljivog pomoćnika, a ostavljeno je i daleko više prostora za Toma Hanksa u ovoj franšizi – jednoj od novela Dana Browna o Robertu Langdonu (The Last Symbol), koja tek treba da se snimi.

Inferno (2016)

Inferno (2016)


Izvor: prolog.rs

Inferno (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...