Prvi put predstavljen 1997. godine, Mattelova linija igračaka „Max Steel“ inspirisala je dve animirane serije, a sada i novu akcionu avanturu. Međutim, dok „deca ’90-ih“ mogu da osete nostalgiju kada vide svoje stare akcione figure otelovljene u likovima stvarnih ljudi, novajlijama će film koji deluje više kao propali pilot projekat za TV seriju biti dosadan.

Ben Winchell ovde ima dopadljiv nastup u ulozi Max McGratha, tinejdžera koji se sa majkom (Maria Bello) useljuje u staru kuću svog pokojnog oca, i počinje da istražuje staru tehnološku kompaniju svog oca. Što Max više kopa, to čudnije stvari počinju da se dešavaju. Ubrzo nakon toga, vidimo ga kako pretražuje „moji prsti emituju tečnu energiju“.

Film oživljava kada Max upozna Steela, malog letećeg robota-vanzemaljca sa sarkastičnim glasom Josha Brenera. Steel objašnjava ovom tinejdžeru sa novim supermoćima odakle one zapravo dolaze, pritom upadajući u povremene komične i opuštajuće situacije.

Međutim, Maxovom saradniku treba dosta vremena da se pojavi; čak i nakon toga, „Max Steel“ nikada nije uspeo da dobije zamah zbog toga što je previše zauzet time da se prikaže kao priča o poreklu. Reditelj Stewart Hendler i scenarista Christopher Yost ispunjavaju vreme u filmu lošim blagim scenama koje uključuju herojevu simpatiju (koju igra živahna Ana Villafañe, koja zaslužuje bolju ulogu) i tajanstvenog saradnika njegovog oca (Andy Garcia).

U najboljem slučaju, „Max Steel“ ima neke elemente slične „Smallville“-u i „Teen Wolf“-u, koristeći natprirodnost kao metaforu za čudnu adolescenciju. U najgorem slučaju, više liči na „Transformerse“ – produženu reklamu za igračke, koja je bučna i lako se zaboravlja.

Max Steel (2016)

Max Steel (2016)


Izvor: prolog.rs

Max Steel (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...