Biografski film o Nat-u Turner-u „The Birth of a Nation“, koji je režirao, napisao, producirao i u kojem je čak i glumio Nate Parker, predstavlja nepokolebljiv i poziv na akciju pun nade, u kojem se strast samog režisera filma može osetiti u svakom kadru. Prihvatanjem kontroverznog, formalno inovativnog filma D. W. Griffith-a, Parker stvara novu filmsku istoriju za jednu od najsramnijih epoha u istoriji Amerike. Ono što nedostaje u estetskoj koheziji, tempu i suptilnosti se nadoknađuje snažnom glavnom ulogom i suštinom priče koja ima ubedljive verske nagoveštaje.

„Ja zaista strahujem za svoju zemlju kada razmišljam o tome da je Bog pravedan; da njegova pravda ne može doveka spavati“ citat je Thomasa Jeffersona kojim počinje film, koji odmah pali fitilj za pobunu protiv najvećih istorijskih nepravdi. Savršeno se uklapajući u klasični holivudski biografski format, priča počinje sa Nathanielom „Natom“ Turnerom kao mladim robom 1809. godine u Sauthemptonskom okrugu, Virdžinija, koji biva svedok proročkih vizija koje podstiču njegovu želju da se verski obrazuje.

On je rob Samuela Turnera (Armie Hammer), a njihova veza je daleko interesantnija u poređenju sa izuzetno netrpeljivim ološem koji zauzimaju većinu prostora u toj oblasti. Iako još uvek pokazuje neprijatnu količinu dominacije, Samuel deluje kao da razume Nata kao ljudsko biće, zauzima se za njega kada je napadnut i kupuje Cherry (Aja Naomi King) Natu za ženu.

The Birth of a Nation (2016)

Iako je viđao raznorazna zverstva tokom celog svog života, upravo je Turnerovo direktno učešće u ovom prezrivom ciklusu to što prouzrokuje vatru pobune koja gori duboko u njegovoj duši. Parker prožima Turnera stoičkim žarom, kriveći njegove strastvene izraze vezane za pravdu i donoseći istinsko prisustvo celom okviru priče. Kao reditelj, nije povukao nijedan udarac u pogledu prikazivanja užasa kako nasilja počinjenog nad robovima tako i, zauzvrat, njihovog katarzično okrutnog ustanka koji je trajao nekoliko dana 1831. godine. Zubi su razbijani čekićima, lica su udarana, glave odsecane, a duboki tragovi biča izobličili su Turnerova leđa.

Ima i probranih scena od izuzetne vrednosti za kinematografiju, uključujući i konzumiranje braka koje je figurativno prikazano kroz svetlost sveća i kroz scenu koja počinje krilima leptira, koji se potpuno transformiše u nešto odvratno. Fotografiju za film je radio Elliot Davis, te postoji naizgled jeftina, isprana estetika koja obeležava ostale uloge, što je naglašeno Turnerovim neubedljivim vizijama više sile. Možda bi pod veštijim rediteljem, koji ima jači smisao za tempo i ritam, ovaj film bio čak i efikasniji. Rezultat Henryja Jackmana je takođe previše ohol na mahove, a sigurno je da to nije zadnje poređenje sa filmom „Braveheart“ koje će potvrditi ovu izjavu. Međutim, dok se uloga Mela Gibsona oslanjala na staloženi mačizam, „The Birth of a Nation“ ima daleko zavidniju poruku represije koja prožima svaku scenu ovog filma.

Završavajući jednim prelaskom, koji je pun nade, ka progresu, debi Natea Parkera je vatreni vapaj da se okonča sistemska nepravda koja još uvek muči našu zemlju, a i šire. Previše često viđamo filmove koji su projektovano samo zarad pokretanja debate, i dok grub, konvencionalni pristup filma „The Birth of a Nation“ možda deluje kao da spada u ovu kategoriju, postoji usađena strast koja će ostati u sećanju dugo nakon odjavne špice ovog filma.

The Birth of a Nation (2016)

The Birth of a Nation (2016)


Izvor: prolog.rs

The Birth of a Nation (2016)
Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...